Uz posredovanje međunarodnih predstavnika, prema saznanjima „Dana” potvrđenih iz više izvora, Demokratska partija socijalista načelno je pristala da se odluke u skupštinskom Odboru za izbornu reformu donose četvoropetinskom umjesto dosadašnjom dvotrećinskom većinom. Zauzvrat, predstavnici Demokratske Crne Gore i Ujedinjene reforme akcije (URA), koji su učestvovali u seriji razgovora s diplomatskim predstavnicima, pristali su da delegiraju dva člana u Odbor za izbornu reformu. Time će doći do smanjenja političke krize u Crnoj Gori i pokušaja da se do kraja godine, kada ističe rok, reformiše izborno zakonodavstvo i u novu 2020, inače godinu izbora, uđe s novim propisima za glasanje narodnih predstavnika u Skupštini Crne Gore. U godini održavanja izbora zabranjeno je mijenjati izborne zakone, tako da je rok za reformu 31. decembar 2019. godine, a redovni parlamentarni izbori trebalo bi da se održe polovinom oktobra naredne godine. Ključne izmjene za izbornu reformu su izmjena medijskih zakona i ispunjenje svih preporuka OEBS-a.

Tokom serije susreta, održanih poslednjih desetak dana, osnova za razgovor bio je plan koji su tokom posjete Briselu Johanesu Hanu, specijalnom komesaru za proširenje Evropsske unije, predstavili lideri Demokrata i URA Aleksa Bečić i Dritan Abazović.

– Ne mogu da komentarišem vaša saznanja. Ono što je sigurno jeste da se do kraja ove godine mora mijenjati izborno zakonodavstvo – kazao je kratko „Danu” Bečić.

Prema saznanjima „Dana”, premjer Duško Marković uskoro bi trebalo da saopšti više detalja oko saglasnosti koja je uz pomoć međunarodnih predstavnika postignuta da se kompletira Odbor za izbornu reformu. Narednih dana trebalo bi da se ta odluka objelodani kako bi Skupština Crne Gore do kraja ljetnjeg zasjedanja izabrala nove članove odbora za izbornu reformu.

Marković je juče, tokom boravka u Bijelom Polju, nagovijestio mogućnost dogovora za kompletiranje radnog tijela za izbornu reformu. Saopštio je da je ponuda Demokratske partije socijalista opoziciji otvorena. On je naglasio da se u parlamentu već radi na izbornom zakonodavstvu u skladu sa početnim dogovorom opozicije i vlasti od kojeg su kasnije odustali opozicioni predstavnici. Naglasio je da su izborni zakoni i u dijelu radne grupe koja je ostala da radi praktično završeni.

– Nadam se da, u međuvremenu, možemo dobiti opoziciono partnerstvo u toj radnoj grupi i nastaviti sa izradom izbornih zakona, usvojiti ih za vrijeme jesenjeg zasjedanja. Siguran sam da možemo doći do usaglašenog izbornog zakonodavstva do kraja godine. 2020. je izborna godina, a ne 2019. dakle, nema nikakvog razloga za brigu uzbuni i nerazumijevanje – rekao je premijer odgovarajući na pitanja novinara nakon Bjelopoljskog biznis foruma.

Radna grupa za izbornu reformu radi u sastavu predstavnika vladajuće koalicije i poslanika iz Demokratskog fronta. Ukoliko se prihvati predlog o podizanju praga za donošenje odluka sa dvotrećinske na četvoropetinsku većinu, to će značiti da će odluka biti donesena ukoliko je podrže i poslanici vlasti i veći dio predstavnika i opozicije.

R.RAIČEVIĆ

---

Mjesta za partije s poslaničkim klubom
Prema informacijama „Dana”, sa dogovorom da Demokrate startuju s radom u Odboru za izbornu reformu saglasna je i URA.

Odluka da se za članove odbora izaberu predstavnici Demokrata zasnovana je na propisu da se u skupštinsko radno tijelo mogu delegirati samo politički subjekti koji imaju poslaničke klubove. URA nema poslanički klub.